Broj strana/povez/pismo: 1819/tvrd/ćirilica
Dimenzije: 14 x 20
Godina izdavanja: 2007.

Opis:

Drugo izdanje porodične hronike Dejana Medakovića, objavljeno povodom autorovog osamdesetpetog rođendana. ''EFEMERIS 1'' je, prema podacima Narodne biblioteke u Beogradu, bila najčitanija knjiga 1994. godine. Drugo izdanje petoknjižja ilustrovano je porodičnim fotografijama.

Recenzije na hroniku ''Efemeris'':

''...Otud u ovoj hronici, u ovim memoarima, sve što je trag jedne sudbine, jednog individualnog udesa, ma koliko ovi bili po sebi bogati značenjem i zanimljivošću, preoblikovano je u svojevrsnu priču-esej koji teži punijoj i obuhvatnijoj životnoj mudrosti: i koji, takoreći, isijava jedan prigušen, diskretan, obezoružavajući ton sete izazvane svešću o osipanju ljudskih života i rasapu vrednosti.

I baš to, baš jedna takva mudrost i takav ton, izrasli iz autobiografske priče, ali i uz očitovanje prebogatog životnog i naučnog saznanja u samom stanovištu sa kojeg se priča iznosi - baš to i podaruje izuzetnu čar i književnu lepotu ovom spisu.''

Ljubiša Jeremić

''Jedan od izvora čitalačkog uživanja i u prvoj i u drugoj knjizi 'Efemerisa', čine portreti ličnosti, među kojima su mnoge istorijske i mnogima znane. Vrednost portreta počiva na tananoj psihološkoj analizi, ali i na dobro uhvaćenim spoljnim likovnim elementima: uvek u nekoliko znalački povučenih poteza.

Slobodan Vitanović

''Treća knjiga Medakovićevog 'Efemerisa' deluje kao prirodan deo srpskog i balkanskog triptihona o uticaju dve najmoćnije totalitarne ideologije ovoga veka - fašizma i komunizma - na jedan mali narod, na sudbinu jednog staleža i na raspad jedne građanske porodice.

Uz priču o nekom beznačajnom događaju ili naoko nevažnom detalju, uz diskreciju, opis ili razmišljanje, čitalac neprimetno proguta gorku travu istine i u sebi podsvesno sklopi sliku o smutnom i teškom vremenu osionosti, nasilja, nepravde i ozakonjenog bešćašća. U tome vremenu postepeno je nestajalo čistih i nevinih: svi su disali isti prljav vazduh, navikavali se na zagađenu i zagušljivu klimu i na neljudske odnose. Svako na svoj način, prema meri časti i spretnosti, svi su pokušavali da opstanu, ostajući bar u onom iskonskom, osnovnom životnom stavu i opredeljenju u nekakvom skladu sa samim sobom, sa porodičnim predanjem i sa duhovnom vertikalom svoga naroda.''

Predrag Palavestra

''To je knjiga istina o nama i o onima oko nas, otrežnjujuća, često i pustošna za naše osetljivosti, ali lekovita upravo zato što je pisana smireno, bez srdžbe, osuda ili obračuna; bez zrna jeda, bez truni mržnje. Ove se istine same kazuju, kao u pravim, važnim knjigama, a upravo je takva, u najvećoj meri, Medakovićeva.

Današnji čitalac prosto ne veruje da sve ono što se događa, pa i na svoje oči vidi, da je sve to bilo rečeno pre gotovo pola veka i tako savesno, znalački, vidovito zabeleženo u knjizi Dejana Medakovića.''

Živorad Stojković

''Jedan od najvećih naših usmenih pripovedača, duhovit i s erudicijom posve naročito organizovanom, opsesivno vezan sa doživljajima detinjstva u prustovski spiralnim pretragama za vlastitim bićem, onim kakvog više nigde nije, Dejan Medaković je od svojih antimemoara stvorio veoma lično signiranu, nezaobilaznu, bogato aromatičnu istoriju našeg prečanskog sveta, naših iluzija, naših katastrofalnih lomova. Samo je u srpskoj književnosti Veljko Petrović pamtio i snatrio koliko čitave generacije naše. I samo je još u raskošnom štivu Medakovićevom prisutan nestali, izgubljeni i poput Atlantide naših tlapnji svet, potopljen i zaboravljen, sačuvan za sva vremena.

Draško Ređep

Recenzenti: Ljubiša Jeremić, Slobodan Vitanović, Predrag Palavestra, Živorad Stojković, Draško Ređep