Broj strana/povez/pismo: 444/broširan/ćirilica
Dimenzije: 11x18
Godina izdavanja: 2006.

Opis:

Nakon izabranih stranica Antića, Isidore, Crnjanskog, Čiplića, Veljka Petrovića i Matića, dr Draško Ređep je predgovorom, izborom, redakcijom i komentarima priredio i knjigu u kojoj su se našli najostvareniji trenuci Aleksandra Tišme (Horgoš,16.1.1924–Novi Sad,14.2.2003), reprezentativnog srpskog i evropskog pisca druge polovine 20. veka. Prateći Tišmino stvaralaštvo od samog početka dr Ređep je ovde naporedo postavio sve žanrove kojima se pisac bavio: pripovetke, eseje, pesme, odlomke iz drama i njegovih čuvenih romana. U knjigu je uvršten i jedinstven ciklus od četiri intervjua koje je sa velikim piscem vodio Jovo Paripović u periodu od 1983. do 1995. godine.

''Uzdržan a beskrajno radoznao, Aleksandar Tišma, solista, kao naišao iz poznatog filma Romana Polanskog, a u biti dokazani predstavnik generacije bez mladosti, on je srednjoevropski sindrom verifikovao izbliza, svojevoljan, nikako ne podnoseći barijere, namah internacionalan. Imao je rusoovsku, očajničku, brodolomničku potre-bu da svedoči o ratu, pogromima, holokaustu, ali i o svicima orgastičkog slavlja u tmurnim kontinentalnim, panonskim noćima nezajažljive erotike,skučenosti, bekstva ka svetlima velikih prestonica sveta. Njegov novosadski krug kredom ukida drama-tično opšta mesta uobičajenih lamentacija nad očajem malih sredina. Izričito građanski pisac jednog prelaznog vremena, neposredno se, posle toliko decenija, nado-vezuje na naseljeni svet Jakova Ignjatovića, periferijski, izanđao, krezubavog gaba-rita svesti i savesti, vere i nevere, moći i nemoći, dobrote i sveopšte plime zla i nedaća.''

''U novijoj srpskoj književnosti, možda se još jedino Meši Selimoviću moglo da desi da čita dva skoro različita teksta, a svakako drukčije intonirana, o sebi i svom stvaralaštvu, u dvema izdanjima jedne te iste enciklopedije, jednog te istog leksi-kona. Razlog valja tražiti u pojavi dela kakva su Derviš i smrt, Knjiga o Blamu i Upotreba čoveka, napisanih i publikovanih u zrelim, skoro bi se reklo naknadnim godinama autora. U nas je, može biti, još samo Isidora Sekulić imala sličnu genezu iznutra kao Aleksandar Tišma: nadmašiti sebe, nadrasti osvojeno, po svaku cenu.''

...

''Pisao je o ubicama i prostitutkama, gubitnicima i krvnicima, žrtvama i eroto-manima, vojnicima i kvislinškim novinarima, kao da se bez prekida nalazi pred islednikom i ispisuje jednako svoju autobiografiju s kojom onaj preko puta stola nikako nije bio zadovoljan.''

Dr Draško Ređep