Крајем 1916. године, у другој години Првог светског рата, почетог нападом моћне Аустроугарске царевине на малу Краљевину Србију, српски народ, његова војска и држава нашли су се пред највећим искушењем у укупној својој историји. На Србију су кренуле здружене армије царевина Аустро–Угарске, Немачке и Бугарске. Бранећи сваки пут, свако брдо, сваку речицу, кад су свако село, свака зараван, сваки превој постајали историјске коте, Србија се, уздајући се у помоћ савезника, с војском, државним установама и силним избеглим народом нашла на Косову, преосталом слободном делу своје територије. Ту је свака даља борба постала немогућа, па су се српска влада и српска Врховна команда, избегавајући капитулацију, одлучиле за једини, судбоносан, али у исто време и часни подухват да српска војска, српска држава и дотле избегли народ напусте своју државну територију и да се у више праваца, по највећој зими, повуче преко непроходних гудура Албаније и преко дела беспутне јужне Црне Горе ка Јадранском мору, у сусрет савезницима. И српски народ и српска војска били су исцрпљени, на ивици људских снага, изгладнели и слабо одевени.
Био је то јединствен подухват у историји, да једна држава оде у емиграцију. Било је то незапамћено спашавање националне части, величанствено по подухвату и по великим жртвама страшно. Најстрашније у И Светском рату. Мучеништво српског народа у маршевима за опстанак народа И његово ослобођење стекло је дивљење слободног света за Србију и Србе. „Благословена да си, земљо, која си их оваквим родила!“ – писале су новине света.Дошавши савезницима на Крф, Срби су све своје патње сажели у песму чежње Тамо далеко. Овај страдални српски подвиг од пре деведесет година тема је нашег филма Где цвета лимун жут. SRBIJA (transport uračunat) SRBIJA (transport uračunat)
INOSTRANSTVO (transport uračunat)
|
|||||||||||