Кнежевина Србија
Радња филма „Србија по својој храбрости – Кнежевина Србија“ смештена је у првих седам деценија XX века, у којима се стварала и учвршћавала држава, а тиме и историјска судбина. Приказано је како се српски народ дуго и тешко сам ослобађао, кроз два устанка, и како је потом тешко стицао признање своје слободе и међународно признање права да има своју државу.
Филм је, као и претходни, вођен наратором Драганом Николићем, док се у играним секвенцама, између осталих, појављују и Ненад Јездић (кнез Милош), Небојша Глоговац (кнез Михаило), Петар Краљ (прота Матеја Ненадовић), Наташа Нинковић (Аделина Кирби), Милица Милша (кнегиња Персида), Драгослав Илић (Осман Паша).
Филм је сниман у Београду, Тополи, Орашцу, Такову и Крагујевцу, уз коришћење бројних докумената, уметничких слика, цртежа, као и првих фотографија начињених у Србији.
Сценарио су написали Милован Витезовић и Здравко Шотра, који је и редитељ филма, уредник је Слободан Терзић, а директор фотографије Веселко Крчмар.
За продукцију целог циклуса задужена је кућа „Кошутњак филм“, иза које стоји Зоран Јанковић.
Биоскопска премијера филма „Србија по својој храбрости – Кнежевина Србија“ планирана је за јесен, након чега ће бити приказан на РТС, дистрибуиран свим школским установама у Републици Србији, те објављен на ДВД.
Краљевина Србија
Ово остварење обухвата период од убиства Кнеза Михаила до Првог светског рата, а наратор је, као и у претходна два ("Кнежевина Србија“ и „Где цвета лимун жут“) Драган Николић. Аутори су, такође, остали исти. Сценарио су писали Милован Витезовић и Здравко Шотра, који је уједно и редитељ остварења, а филм ће, као и сви из серијала, бити састављен из документарних и играних секвенци. Николић је сцене снимао у Куманову, Сарајеву, Нишу, Београду, Новом Саду и Бечу, док су игране секвенце забележене у Смедереву, Београду и Панчеву.
У кадровима игране структуре Краља Милана тумачи Војин Ћетковић, Краљицу Наталију Слобода Мићаловић, Александра Обреновића игра Небојша Илић, Петра Карађорђевића Драгослав Илић, Ђорђа Вајферта Војислав Брајовић, Јована Ристића Тихомир Станић, Николу Пашића Петар Краљ, професора Ранкеа Миодраг Радовановић Мргуд, Гаврила Принципа Милош Ђуричић, Перу Тодоровића Милан Васић... Уз њих, знамените личности овог доба играју и Предраг Ејдус, Ирфан Менсур, Бранислав Томашевић,Миодраг Фишековић, Саша Јоксимовић, Гојко Балетић, Александра Марковић, те се у филму појављује тридесетак глумаца.
За продукцију целог циклуса задужена је кућа „Кошутњак филм“, која ће снимање свих филмова реализовати у сарадњи са Министарством просвете и спорта Републике Србије и РТС, а уз помоћ Министарства културе Републике Србије. Биоскопска премијера филма “Краљевина Србија“ планирана је за јесен, након чега ће филм бити приказан на РТС, дистрибуиран свим школским установама у Републици Србији, те објављен на ДВД.
Где цвета лимун жут
Крајем 1916. године, у другој години Првог светског рата, почетог нападом моћне Аустроугарске царевине на малу Краљевину Србију, српски народ, његова војска и држава нашли су се пред највећим искушењем у укупној својој историји. На Србију су кренуле здружене армије царевина Аустро–Угарске, Немачке и Бугарске. Бранећи сваки пут, свако брдо, сваку речицу, кад су свако село, свака зараван, сваки превој постајали историјске коте, Србија се, уздајући се у помоћ савезника, с војском, државним установама и силним избеглим народом нашла на Косову, преосталом слободном делу своје територије. Ту је свака даља борба постала немогућа, па су се српска влада и српска Врховна команда, избегавајући капитулацију, одлучиле за једини, судбоносан, али у исто време и часни подухват да српска војска, српска држава и дотле избегли народ напусте своју државну територију и да се у више праваца, по највећој зими, повуче преко непроходних гудура Албаније и преко дела беспутне јужне Црне Горе ка Јадранском мору, у сусрет савезницима. И српски народ и српска војска били су исцрпљени, на ивици људских снага, изгладнели и слабо одевени.
Био је то јединствен подухват у историји, да једна држава оде у емиграцију. Било је то незапамћено спашавање националне части, величанствено по подухвату и по великим жртвама страшно. Најстрашније у И Светском рату. Мучеништво српског народа у маршевима за опстанак народа И његово ослобођење стекло је дивљење слободног света за Србију и Србе. „Благословена да си, земљо, која си их оваквим родила!“ – писале су новине света.Дошавши савезницима на Крф, Срби су све своје патње сажели у песму чежње Тамо далеко. Овај страдални српски подвиг од пре деведесет година тема је нашег филма Где цвета лимун жут. |
